ЦУЛО против ПАБЛА – Велики рат 2025.

Формирање савеза

Средином 2025. године свет игре био је подељен на два велика војна савеза који ће убрзо ући у један од највећих сукоба у њеној историји.

ПАБЛО (PABLO – Pan Atlantic Bloc) био је савез који су чиниле земље Латинске Америке — Аргентина, Чиле и Бразил — као и европске државе Француска, Пољска, Италија и Финска.

Касније им се придружио и такозвани Балкански блок који су чиниле Грчка, Хрватска, Мађарска и Бугарска. Они нису били званични чланови ПАБЛО-а, али су им помагали и имали су заједничке акције.

Као одговор на растућу моћ ПАБЛО-а створен је ЦУЛО (CULO – Coalition United Looking Onwards).

Назив савеза настао је као шала, јер реч culo на шпанском језику значи „дупе“. Ипак, иза необичног имена стајао је озбиљан циљ — заустављање доминације ПАБЛО-а.

ЦУЛО су чиниле: Румунија, Шведска, Русија, Србија, Шпанија, Португалија, Аустралија, Турска, Малезија, Аустрија, Сједињене Америчке Државе, Тајван, Туркменистан, Јужна Африка, Украјина и Уругвај.

Измена која је отежала напредак ЦУЛО-а

Непосредно пре почетка сукоба у игру је стигла једна од најважнијих измена до тада — метални отпад.

До тог тренутка једини начин за добијање јаче опреме било је спајање три предмета истог нивоа. На пример, за добијање тенка било је потребно спојити три снајпера.

Ако су сва три предмета била некоришћена, постојала је стопроцентна шанса за успешно унапређење. Код коришћених предмета гледала се њихова просечна очуваност која је одређивала вероватноћу успеха.

Увођење металног отпада значајно је променило однос снага. ПАБЛО је имао више богатих и искусних играча, па је много брже долазио до квалитетне опреме, посебно авиона.

Почетак Великог рата

Рат је започео када је Италија објавила рат Србији, Шпанији и Аустрији. Овај потез означио је почетак највећег сукоба који је игра до тада видела.

Недуго након Италије, Француска се укључила у рат на страни ПАБЛО-а, а затим су се придружиле и остале чланице савеза. Сукоб се брзо проширио и прерастао у рат више континената.

Иако је ПАБЛО на почетку имао значајну предност у опреми и економији, ЦУЛО је одлучио да одмах преузме иницијативу и покрене нападе на кључне противничке државе.

Пад Италије

Први велики удар ЦУЛО-а извела је Румунија, која је покренула офанзиву на север Италије. После жестоких борби румунске снаге су успеле да победе и озбиљно ослабе италијанску одбрану.

Након румунског напада, Србија и Шпанија отвориле су нове фронтове против Италије.

Шпанија је водила успешне операције у Северној Африци, где је остварила велики број победа, док је Србија започела копнену кампању на италијанском полуострву.

Српске снаге су постепено освајале јужне делове Италије и наставиле напредовање ка престоници. После низа успешних операција пао је и Рим.

Пад Рима означио је потпуни војни слом Италије и њено избацивање из рата.

Рат на више фронтова

Након пада Италије, борбе су настављене широм света. Сукоб више није био ограничен само на Европу, већ се проширио на Северну Америку, Африку и Азију.

Велике борбе вођене су у Канади, где је главни циљ ЦУЛО-а био да Француску одсече од њених територија у Северној Америци.

Међу значајнијим операцијама издвојили су се:

Ови сукоби су додатно исцрпели ПАБЛО и постепено променили однос снага у корист ЦУЛО-а.

Пад Париза

После низа успешних војних операција, ЦУЛО је наставио напредовање ка најважнијим центрима ПАБЛО-а.

Највећи симбол промене тока рата било је освајање Париза.

Пад француске престонице представљао је један од највећих удараца за ПАБЛО и показао да почетна предност савеза више није била довољна да гарантује победу.

Кампања против Пољске

После пораза Италије и Француске, пажња ЦУЛО-а усмерена је ка Пољској, једном од последњих великих европских упоришта ПАБЛО-а.

Русија је покренула устанак у јужној Русији и тиме одсекла пољске територије у Азији. Овај потез је значајно утицао на производњу Пољске, која је изгубила велики део својих бонуса.

Убрзо након тога Туркменистан је подигао устанак у области Каспијског језера, чиме је додатно прекинута веза Пољске са територијама Блиског истока.

Суочена са нападима са више страна, Пољска је постепено губила контролу над својим територијама и способност организоване одбране.

Битка за Шведску

Иако је ЦУЛО у том тренутку имао велики број победа, један од најтежих фронтова био је онај у Шведској.

Шведска се нашла под истовременим притиском Финске са истока и Чилеа са севера, који је преко Исланда отворио нови правац напада.

Највећа битка читавог рата вођена је за главни град Шведске. После дуге и исцрпљујуће борбе, Финска је успела да освоји престоницу.

Ова битка остала је запамћена као највећи сукоб у историји рата ЦУЛО-а и ПАБЛО-а. Током борби испаљено је више од 40 милиона јединица муниције.

Последње борбе

Након губитка Шведске, ПАБЛО је у Европи задржао само ограничене територије Пољске и Финске. Због исцрпљености обе стране потписан је привремени споразум о ненападању у трајању од 48 сати.

После истека примирја ЦУЛО наставља операције у Шведској и подржава устанке који доводе до ослобођења земље.

Истовремено почиње завршна офанзива против Пољске. Напади су изведени са више страна, што је довело до коначног слома пољске одбране.

Крај рата

После пада Пољске и ослобођења Шведске потписана су примирја широм фронта. Главни циљеви ЦУЛО-а били су испуњени.

ЧУЛО је званично распуштен 18. новембра 2025. године.

Овај датум се сматра званичним крајем Великог рата ЦУЛО-а и ПАБЛО-а.

Последице

Победа ЦУЛО-а означила је крај дугогодишње доминације ЛАТАМ-а и промену односа снага у свету игре.

Рат је остао упамћен као један од највећих сукоба због броја учесника, броја фронтова и великих битака које су одлучиле ток историје.

Статистика рата

Војна снага савеза

ЦУЛО

ПАБЛО